ŠLjIVA - namirnica koja pomaže organizmu da bolje iskoristi gvožđe
Prvo – 'najjače' od 24 vrste voća koje sadrži antioksidante je sveža šljiva (prunus domestica).
Suva šljiva je po sadržaju antioksidansa daleko ispred suvih smokvi, urmi, grožđa, kajsija, i to sa dva puta većom antioksidantom snagom.
Smatra se da je jedan od najstarijih kineskih lekova napravljen upravo od suve (dimljene) šljive. Zove se ubai.
Ovaj lek od suve šljive koristi se kod lečenja simptoma mučnine, groznice i kašlja.
U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovani sorbotol i vlakna, što im daje veliki laksativni efekt. Suve šljive predstavljaju pravu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina K, dok se u tragovima može naći magnezijum i gvožđe.
U bilo kom obliku šljiva je neverovatno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom, odnosno supstancama koje su klasifikovane kao fenoli, a njihova uloga antioksidanata potvrđena je u više naučnih istraživanja. Najbolje je da se šljiva jede sirova.
Od izuzetnog značaja je sposobnost šljive da se gvožđe u organizmu bolje iskoristi, a što se dovodi u vezu sa vitaminom C u njenim plodovima.
Prvo – 'najjače' od 24 vrste voća koje sadrži antioksidante je sveža šljiva (prunus domestica).
Suva šljiva je po sadržaju antioksidansa daleko ispred suvih smokvi, urmi, grožđa, kajsija, i to sa dva puta većom antioksidantom snagom.
Smatra se da je jedan od najstarijih kineskih lekova napravljen upravo od suve (dimljene) šljive. Zove se ubai.
Ovaj lek od suve šljive koristi se kod lečenja simptoma mučnine, groznice i kašlja.
U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovani sorbotol i vlakna, što im daje veliki laksativni efekt. Suve šljive predstavljaju pravu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina K, dok se u tragovima može naći magnezijum i gvožđe.
U bilo kom obliku šljiva je neverovatno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom, odnosno supstancama koje su klasifikovane kao fenoli, a njihova uloga antioksidanata potvrđena je u više naučnih istraživanja. Najbolje je da se šljiva jede sirova.
Od izuzetnog značaja je sposobnost šljive da se gvožđe u organizmu bolje iskoristi, a što se dovodi u vezu sa vitaminom C u njenim plodovima.
