Stres se uz nezdravu ishranu i trovanje organizma smatra jednim od uzročnika većine bolesti, uključujući srčani napad, moždani udar, rak, dijabetes, depresiju, visoki krvni pritisak, astmu, artritis, impotenciju, sterilitet… Stres je stanje uzbune u organizmu, kada je „crvena lampica“ upaljena. Svi organi i delovi organizma su u stanju pripravnosti počevši od centralnog nervnog sistema.
Stres je stanje napetosti organizma i psihe koje izaziva fizičke i psihičke reakcije štetne po zdravlje (ovde se ne podrazumijeva tzv. eustres, koji može da bude pozitivan), stanje kada srce radi ubrzano, kada je povišen pritisak, kada su suženi krvni sudovi, kada se povećava šećer u krvi, kada se luče razni hormoni, poput adrenalina, kortizona… Samo jedna ozbiljnija stresna situacija u životu ponekad može dovesti do opasne bolesti. Čovek koji je u stresu ne može da funkcioniše kako treba.
Glavni uzročnici stresa su problemi u porodici, emotivnim vezama, na poslu, smrt bližnjih, loše zdravlje, brz život, siromaštvo, preopterećenost i bavljenje stvarima koje su izvan našeg dometa i koje po pravilu ne bi trebalo da budu predmet našeg interesovanja… Definitivno je da savremeni čovek teško u potpunoj meri može izbeći stres, ali nauka potvrđuje da oni koji ga izbegavaju na sve moguće načine imaju zdraviji i srećniji život, i umanjene šanse za bilo kakvu pojavu bolesti.
Kako izbegavati stres
Najvažniji načini za izbegavanje stresa povezani su sa drugim zakonima zdravlja, kao što suzdrava ishrana, voda, vežbanje, odmor, sunce, vazduh, pozitivan stav u životu. Njihova primena najviše suzbija stres. Važno je i pravilno planiranje i organizovanje života, određivanje prioriteta i prilagoditi se tome, kao i izbegavanje situacija za koje znate da neminovno dovode do stresa.
Potrebno je i vežbati volju, odnosno izgraditi karakter do mere da možemo doneti odluku da u najvećoj mogućoj meri, znatno više nego što smo to do sada činili, izbegavamo situacije za koje znamo da su stresne i na koje mi sami možemo uticati. Ili ne razmišljati o negativnim i stvarima koje ne možemo da promenimo i koje su izvan našeg dometa. Zavisno od čoveka do čoveka, ali što više „crnih“ misli veća je napetost, frustracija, bes, osećaj sopstvene niže vrednosti… Skretanje misli u pozitivnom smeru, koliko je to najviše moguće je izuzetno važna stvar za rešavanje problema stresa. Puno je situacija u životu kada čovek vrlo lako, uz malo volje, može da utiče na izbegavanje ili smanjivanje stresa. Kako je kazao dr Hans Dil, čovek je stvorenje sa nezasitim željama. I to je stres, ali ga je moguće kontrolisati uz malo jaču volju.
Postoje, međutim, teške situacije u životu. Nabrojaćemo nekoliko osnovnih, ujedno i najboljih saveta za smanjenje stresa. Uzmimo situaciju da smo doživeli težak stres, hormoni stresa i masnoće su porasli, loše se osećamo i došli smo kući.
Poveriti se nekome, plakanje i vežbanje
Prvi savet je odmah porazgovarati sa nekim otvoreno o svemu sa čim se suočavate. To vrlo često pomaže i daje rezultate. Uvek postoji neko ko će razumeti problem. Najbolje je da to bude bračni drug, član porodice ili blizak prijatelj. Ozbiljna istraživanja u Americi pokazuju da se oni koji više vole da sami rešavaju svoje probleme nego da od drugih potraže savet i utehu, suočavaju sa jačim stresom i većim rizicima po sopstveno zdravlje.
Možda će nekome zvučati smešno, ali je nakon teškog stresa korisno isplakati se. Kada čovek plače, dobar deo hormona stresa se razgradi i dolazi do smirenja. Uglavnom žene plaču, i u takvim situacijama to je veoma dobro. Osim toga, dobar savet je da se izađe u prirodu i posegne za nekom fizičkom aktivnošću, poput trčanja, brzog hodanja ili nešto slično.
U momentima kada se čovek umara i znoji, takođe, dolazi do razgrađivanja hormona stresa i masnoće se sagorevaju.
Kada smanjimo nivo hormona stresa, primenom nekih od ovih saveta, tada organizam upotrebljava druge hormone za ublažavanje posledica od stresa i tako čovek stvara uslove da tog stresnog dana uveče odspava. Ukoliko ne primenimo ni jedan od osvih saveta, velika je vjerovatnoća da ostanemo budni celu noć. San je izuzetno važan , jer se tada pokreću mehanizmi za obnovu organizma i odmor, neuroni i nervne ćelije „obradiće“ problem(stres), i sledećeg jutra čoveku će sigurno biti lakše. Stres ili problem će ujutro biti manji u našim očima i to je dobar početak.
Naučnici su analizirali da li život jednog čoveka ima više pozitivnih ili negativnih stvari, i došlo se do zaključka da pozitivne dominiraju bez obzira na to što mnogi ljudi imaju jednu drugu sliku o tome. Došlo se do zaključka i da su negativne stvari u životu uglavnom naš sopstveni produkt, a ne sticaj životnih okolnosti, iako ni to ne treba zanemariti.
Akutni i trenutni stres brzo prolazi i može, a ne mora, da ostavi posledice, ali je opasno kada stres postane hroničan. Tada se primenju gore navedeni saveti uz promenu načina života koja podrazumeva, primenu ostalih zakona zdravlja. To je jedini način za ublažavanje hroničnog stresa. Osim što je jedan od glavnih uzročnika savremenih bolesti, stres može da izazove razne druge negativne reakcije kao što su panika, strah, depresija, nesanica, nezadovoljstvo, bolovi… Često u takvim situacijama ljudi posegnu za tabletama, antidepresivima, ali to može dodatno zakomplikovati život.
Jedan od dobrih i konstruktivnih načina za kontrolisanje stresa tokom života je i pomagati drugima, činiti dobro na razne načine, usrećiti nekoga (oca, majku, ženu, brata, prijatelja),jer čovek kao da je stvoren da čini dobro, kao da mu je to najboji način da bude zadovoljan sa svojim životom.
Čovek treba da se raduje kad neko drugi uspe u životu, treba deliti sa drugima i sopstvenu radost, uživati u poslu koji radite, davati sve od sebe, težiti ka uspehu, ulagati u znanje i veštine… Negovati dobre odnose sa drugima, bez obzira na razlike, je lek za stres.
Nezahvalnost, stalne zamerke, gunđanje, bavljenje drugim ljudima, traženje loših osobina kod ljudi, mržnja, sve to izaziva stres kojeg često nismo ni svesni.
