Genitalne infekcije kod žena

Genitalne infekcije su česte kod žena, tokom celog reproduktivnog perioda. Mogu biti različitog porekla, mada studije pokazuju da je najveća učestalost bakterijskih infekcija. Bakterijske vaginalne infekcije se pojavljuju usled narušavanja ravnoteže vaginalne mikroflore, i prekomernog razmnožavanja bakterija.

Najčešće vaginalne, bakterijske infekcije kod žena su izazvane ureaplazmom, mikoplazmom i hlamidijom.


Ureaplazma

Ureaplazma spada u mikoplazme, mikroorganizme koji se ne mogu podvesti ni pod bakterije ni pod viruse. Vrlo su sitne, i čine normalnu mikrofloru vagine. Za razliku od bakterija, one nemaju ćelijski zid i zahtevaju rast u živoj ćeliji. U odnosu na viruse, one se mogu kultivisati i van organizma, ali za razliku od njih, nisu otporne na antibiotike.

Pojava ureaplazme kod žena

Najčešćse se ova vaginalna, bakterijska infekcija javlja kod žena u menopauzi, zbog promene ph vrednosti u sluzokoži vagine i smanjenja vaginalne sekrecije.

Najčešća je pojava tokom letnjih, toplih meseci, kod loših higijenskih uslova, kod žena koje koriste sredstva za sprečavanje začeća.

Pojava povećanog razmnožavanja ureaplazme je indikovana kod trudnica.

Opasnost od vaginalne, bakterijske infekcije je veća kod žena sa više partnera, kao i usled nezaštićenog odnosa.

Kako se ureaplazma prenosi ?

Najčešći, ujedno i jedini put prenosa ureaplazme je polnim putem. Veća šansa za dobijanje ureaplazme je usled nezaštićenog odnosa, ili česte promene partnera. Iako osoba ne pokazuje nikakve simptome, može biti prenosilac mikoplaze na druge osobe. U slučaju pozitivnog nalaza prilikom ispitivanja na ureaplazmu, oba partnera moraju biti podvrgnuta ispitivanju i lečenju, kako bi se eventualno sprečilo dalje širenje infekcije.

Ono što se pouzdano zna je činjenica o nemogućnosti prenošenja ureaplazme putem pribora za higijenu, sanitarija, peškira, u bazenima i slično.

Simptomi koje izaziva ureaplazma

Vaginalna infekcija izazvana ureaplazmom, najčešće prolazi bez izraženih simptoma, u većini slučajeva. Simptomi koji se mogu pojaviti, a najčešće prođu zanemareni, su :

– kontinuiran, tup bol u donjem delu stomaka ili oko genitalija

– osećaj paljenja, peckanja, svraba ili bol pri mokrenju

– pojava vaginalnog sekreta u većoj količini, sa promenjenom bojom i mirisom

( na ribu )

– promena u teksturi i konzistenciji ( redak, zamućen )

– bol pri seksualnom odnosu

– vaginalno krvarenje van ciklusa

– osećaj umora i bezvoljnosti

Mikoplazma i Hlamidija

Mikoplazma i hlamidija su infekcije genitalnog porekla, koje se karakterišu kao asimptomatska, bakterijska i polno prenosiva bolest. Ovaj vid vaginalne, bakterijske infekcije retko se javlja samostalno. Uglavnom je pratilac drugih genitalnih bakterijskih infekcija.

Najčešće je propratni nalaz kod zapaljenskih infekcija grlića materice ili kod endometrioze. Ukoliko se na vreme ne otkrije i ne leči, može ostaviti dugoročne posledice po reproduktino zdravlje žene.

Kao i kod drugih bakterijskih infekcija, mikoplazmoza i hlamidioza genitalnog porekla prolaze bez simptoma. Međutim, u nekim slučajevima mogu se javiti :

– vaginalni svrab, osećaj pečenja, žarenja

– bol pri mokrenju

– bol u donjem delu stomaka

– krvarenje van ciklusa

– promena izgleda, mirisa vaginalnog sekreta

Prirodno lečenje ureaplazme, mikoplazme i hlamidije

Klinički potvrđen nalaz neke od uzročnika bakterijske vaginalne infekcije, neminovno iziskuje upotrebu antibiotika. Najčešće su to antibiotici iz grupe tetraciklina i eritromicin.

Upotreba antibiotika je neophodna, ali poznavajući prirodu antibiotika, koji usled duže primene, mogu dovesti do narušavanja normalne mikroflore u organizmu, poželjno je u lečenju vaginalnih, bakterijskih infekcija uključiti i prirodne preparate na biljnoj bazi.

Oni su prirodni načini za izlečenje od upornih i dugotrajnih vaginalnih infekcija. Ne ostavljaju štetne posledice i ne remete prirodni balans kao što to rade antibiotici.

Biljni preparati kao prirodni lekovi protiv ureaplazme, mikoplazme i hlamidije

Beli luk – najjednostavniji i prilično efikasan metod u prirodnom lečenju bakterijskih infekcija vaginalnog porekla. U ovom slučaju, najbolje je pojesti dnevno 4 – 5 čena belog luka. Beli luk je prirodni antibiotik. Drugi način je da se čen belog luka zavije u malo gaze i u vidu tampona aplicira vaginalno. Držati par sati, a onda ga izvaditi.
Eterično ulje čajevca – dostupno je u prodavnicama zdrave hrane. Poseduje jako antibakterijsko svojstvo. Dovoljno je par kapi staviti u vodu za ispiranje. Jedina mana je što može da gori.
Jabukovo sirće – je prirodno kiselo jedinjenje koje vraća kiseli ph vaginalnoj sredini. Ujedno ima i jako antibakterijsko svojstvo na ceo organizam. Recept za primenu jabukovog sirćeta – sipati šolju jabukovog sirćeta u kadu punu vode. Ležati u kadi narednih 15-20 minuta.
Ječam – uzeti kašiku ječma u zrnu, staviti u litar vode i kuvati 10-15 minuta. Nakog toga, procediti i piti. On može smanjiti osećaj peckanja i upale.
Neven – skuvati čaj od nevena u malo vode. Čistu krpu natopiti ovim čajem i koristiti spolja. Otklanja upalu, smiruje peckanje.
Ehinacea – je dobar imunostimulator. Važna je kod bakterijskih infekcija.
Listovi kupusa – narodni lek koji otlanja osećaj svraba i bola u genitalnom području. Listove kupusa sitno iseckati, zaviti u gazu i staviti ih u donji veš. Prenoćiti sa tim.
Piskavica ili grčko seme – kašičicu semena staviti u malo vode i ostaviti preko noći. Piti ovu vodu dva jutra na prazan stomak. Piskavica je dobra kod održavanja normalne hormonske ravnoteže i posledično deluje na stanje mikroflore genitalnog trakta.
Kurkuma – kao prah se rastvara u mleku i pije se.
Ulje kedra – može se nakapati u vodu za kupanje, zajedno sa malo soli. Otklanja svrab, crvenilo i peckanje.Brusnica – može se piti kao čaj ili sveži sok. Ima jako antibakterijsko dejstvo.
Vodonik peroksid i Borna kiselina – se primenjuju isključivo spolja ! Nisu namenjeni za unutrašnju upotrebu ! Koriste se kao dezificijensi genitalne regije.
Kratki saveti u pogledu ishrane i higijene u borbi protiv vaginalnih infekcija

1. Jogurt – fermentisan mlečni proizvod, koji će povratiti kiselu sredinu vaginalnoj sluzokoži, i umnožiti dobre probiotičke bakterije. Bakterija po imenu Lactobacillus acidophilus se nalazi u jogurtu, i kao probiotik će povratiti vašu normalnu vaginalnu mikrofloru u normalu. To je prijateljska bakterija organizma, i prirodni probiotik.
Svakodnevno unosite kroz hranu dovoljne količine vitamina E i vitamina C. Povećajte unos citrusa, povrća, svežih namirnica, koštunjičavog voća ( orasi, lešnici, bademi ).
Vitamin E se nalazi u hrani kao što je brokoli, spanać, kivi. Veoma je važan u održavanju imunog sistema organizma.

Vitamin C unosite kroz sveže ceđene sokove, kroz sok od brusnice ili borovnice. Time ćete povratiti normalnu kiselost u vašem genitalnom traktu i biti zaštićeni od ureaplazme, mikoplazme i hlamidije.

Folna kiselina – je veoma važna u borbi protiv bakterijskog vaginitisa. Pomaže u jačanju imuniteta, značajna je za normalan razvoj ploda. Ona se nalazi u spanaću, žitaricama.
Izbegavajte hranu koja je bogata šećerima – beli hleb, testenine, peciva, slatkiše. Time se pogoršava već uznapredovala bakterijska infekcija, iz razloga što bakterije “vole“ slatko i mnogo se brže tada razmnožavaju. Koristite integralne hlebove, pirinač u svakodnevnoj ishrani.
Zasićene masti, poput slanih grickalica, mesa, jaja, mleko, puter treba izbegavati, jer su studije pokazale usku povezanost sa pojavom vaginalnih infekcija. One umanjuju imunitet, menjaju kiseli ph u vaginalnoj sluzokoži, samim tim dozvoljavaju razmnožavanje “ loših “ bakterija.
Nezasićene masne kiseline su poželjne. Nalaze se u ribi i hladno ceđenim uljima.

Izbegavajte nošenje tesne, uske odeće, koja steže. Vodite računa o ličnoj higijeni i intimnoj higijeni. Koristite sredstva kojim ćete imati zaštićen odnos. Nosite pamučni donji veš, nikako sintetiku. Ne koristite previše sapune, parfemisana sredstva jer time se narušava optimalan ph sluznice.