Dženerika

Dzenerika je sljiva i raste po proplancima, u zaseocima i poljima, otporna je na sve vremenske uslove, a i na razlicit sastav zemljista. Podjednako dobro uspeva na peskovitom, rastresitom, cvrstom i humusnom zemljistu.
U Srbiji se, koristi najcesce za pecenje rakije niskog kvaliteta- u narodu je zovu "brlja".
Opevana je i u nasim narodnim epskim pesmama.
Sadrzi vodu, vocni secer, mineralne soli, organske kiseline, vitamine 9C, B1, B2, B6, PP, X i karotin ), pektine i celulozu. Posebno je znacajan uravnotezen odnos organske kiseline (jabucne, limunske, cilibarne, vinske, oksalne i taninske)
Karakteristican miris ovog voca dolazi od etarskih ulja. Lekovita je u slucajevima upale zucne kese, bolesti jetre, srca, bubrega i povisenog krvnog pritiska...
Ne zahteva posebne uslove za gajenje- ni djubrenje, ni prskanje. Kao ekoloski proizvod moze da posluzi ne samo u industiji zestokih pica, vec i u industriji prirodnih sokova, kozmetickoj i farmaceutskoj . Zeleni plodovi odlicni su za decu i trudnice, jer su izuzetno bogati organskim kiselinama.
Od zelenih plodova fermentacijom ili kiseljenjem moze da se dobije proizvod, koji asocira na maslinu, ali se razlikuje raznovrsnoscu minerala ,organskih kiselina, vitamina i pektina.

Brzo podmladjivanje: Kasicicu soka od dzenerike pomesati sa 2 kasike biomaske od gline i ostaviti da se smesa homogenizuje. Dobijenom mesavinom u tankom sloju namazati lice, vrat, ruke, trbuh i drzati 1/2h. Vocne kiseline posredstvom gline hrane potkozno tkivo i ciste ga od toksicnih materija.

Recept nasih baka: Odaberite 10kg zrelih plodova dzenerike i , ili se izgnjece, ili blago zagreje u 2-3l vode. Kad masa postane homogena (sljive sa kosticama i kozicom) doda se 50gr limontusa, dobro promesa, poklopi i ostavi da odstoji nekoliko casova. Procedi se kroz gazu, zagreva u posudu do kljucanja i sipa u vrele staklene flase. Otvor boce se, pre nego sto se zatvori plasticnim zatvaracem, oblozi celofanom ili dvostrukom prijanjajucom folijom. Flase sa vrelim sokom se pokriju cebencetom i ostave na izolovanoj podlozi (karton) da se sok ohladi do sobne temperature (najmanje 12h). Dobijeni sok je kiseo tako 1/2 case soka mora se pomesati sa 1/2 case mlake vode u kojoj je rastvorena kasicica meda. Dobija se veoma prijatan, osvezavajuci i zdrav sok.

Pinjoli...Da li ste znali?

Pinjoli su jestive semenke  Mediteranskog, Koreanskog, te severnoameričkog Pinon bora. Sakupljali su se u Severnoj Americi još prije 10 000 godina, a u mediteranskom području je poznat 2 000 godina. Danas su glavni proizvođači pinjola: Turska, Italija, Španija, Portugal.

Drvo naraste od 15 do 25 metara.Krošnja mu je u obliku kišobrana, a prečnik pravog i snažnog stabla mu je oko 60 cm. Deblo  je čisto od grana do znate visine. Kora je smeđecrvena, duboko izbrazdana. Vremenom  ispuca u obliku velikih sivosmeđih ploča, debljine 2 do 10 cm. Korenov sistem je veoma razgranat.Iglice  su zelenoplavičaste do svetlozelene boje, dužine 10 – 25 cm i debljine 1,5 – 2 mm. Cvetovi su jednopolni, muške cvasti su žute, valjkaste, a  ženski cvetovi (šišarke) izrastu na vrhovima. Cvetaju u martu i aprilu.Šišarke su crvenkastosmeđe, dužine 8 do 14 cm i širine oko 10 cm. Imaju jajasto kupast  oblik. Zrelost dostižu krajem treće godine, a nakon ispadanja semena ostaju na granama još nekoliko godina. Seme je krupno, dugo 15 do 20 mm, a široko 5 do 11 mm. Smeđe je boje, posuto crnkastim prahom. Jezgra semenki su jestiva, a koriste  se i za dobijanje jestivog ulja. Veću količinu šišarki razvija tek nakon 15-ak godina.
Semenke se teško se oslobađaju iz šišarke. Semenke s ljuskom odstranjuju se ručno ili mehanički. Pinjole su izuzetnog ukusa, koji podseča na ukus badema, ali intenzivnije arome. Kremasto beli mezokarp ima lagani mlečni ukus.

Stanište

Ovaj bor nastanjuje kserotermna staništa mediteranske zone zimzelene vegetacije. Može se javljati pojedinačno ili u manjim kolonijama.

Sastav

Pinjoli sadrže najviše proteina čak 31%. Izuzetan je izvor proteina, esencijalnim masnim kiselinama i aminokiselinama. Zelena ljuska je bogata vitaminima i antioksidantima. Pinjoli sadrže veliku količinu masti.

Lekovitost

Pinjoli zbog velikog sadržaja nezasićenih masti korisni su u prevenciji bolesti krvnih sudova i u snižavanju LDL holestrerola.Nezasićene masne kiseline snažno deluju na smanjenje hipertenzije. Pinjoli se primenjuju kao lekovito sredstvo protiv uznemirenosti, kod poremećaja rada bubrega, mokraćnog mehura, probavnog sistema i tuberkuloze.

Upotreba

Pinjoli su idealan dodatak za različite salate,  testenine, kobasice, kolače. Dodaju se kuvanom povrću i pirinču, ali i kao dodatak kod pripreme omleta, riba i mesnih jela, naročito divljači.
U Egiptu pinjoli se mešaju sa spanaćom, dok je na Srednjem istoku poznat  sos Taratar u kojem se popečeni pinjoli kombinuju sa hlebom, belim lukom, mlekom i maslinovim uljem kako bi se dobila kremasta masa. Neizostavni je dodatak za poznati hladni sos Pesto Genovese.
Pinjoli se mogu jesti sveži ili lagano prepečeni, slani ili neslani kao i kikiriki. Posebna pažnja se mora obratiti načinu čuvanja pinjola, jer vrlo lako užegnu  zbog velike količine masti, koju sadrže. Potrebno ih je čuvati u frižideru, ali ne više od sedam dana.

Indijski orah

Indijski orah-poznat i po nazivu kešu- potiče iz Brazila, u Indiju koja je najveći svetski proizvođač doneli su ga Portugalci. Ovaj koštunjavimplod, pasuljastog oblika, veličine oko 3 santimetara razvija se unutar sočne kešu jabuke, ali ima svoju čauru i može biti pojedinačan ili u grozdu. Kešu jabuka je kruškolika,duga oko 6-12 santimetara, sa žutom ili crvenom ljuskom koja pokriva vlaknastu, mesnatu pulpu. Raste na kešu stablu koje može dostići
visinu od 15 metara. Debelo je i zakrivljeno sa povijenim granama koje često dopiru do zemlje. Ima sitne ružičaste cvetove, koji rastu iz pazuha lista, mogu
biti muški, ženski ili su oba na istom drvetu.
Plod indijskog oraha veoma je ukusan i prava je riznica hranljivih materija. Sadrži visok procenat vitamina C, B1, B2, B6, E i nijacina. Obiluje cinkom kao i drugim mineralima, kalijumom, natrijumom, bakrom, fluorom, jodom, kalcijumom, gvožđem i gosforom. U svom sastavu ima dosta masnoća koje mu daju
veliku kalorijsku vrednost. Najčešće se koristi za pravljenje visokokalorijskih grickalica i sokova. Između spoljne i unutrašnje ljuske nalazi se gusto, otrovno ulje koldkardol, zbog kojeg orah mora prvo dobro da se očisti pa ispeče ili skuva, da bi se toksin uklonio.

U narodnoj medicini se osim ploda koriste lišće, kora i ljuska. Dokazano je da kešu jabuka ima antibakterijsko, antidizenterijsko, antimikrobno, antiseptičko,
protivupalno,diuretičko, osvežavajuće i tonizirajuće dejstvo. Efikasna je protiv kašlja, snižava nivo šećera u krvi i povišen krvni pritisak. Suzbija groznicu i čisti creva. Koristi se i kao afrodizijak. Pleme Tikuna iz severozapadne Amazonije koristi njen sok za lečenje gripa. Od lišća i kore kešu drveta pravi se čaj protiv dijareje, upale krajnika i ranica na sluzokoži. Brazilci ovim napitkom leče vaginalni sekret, za zaustavljanje krvarenja i lečenje sifilisa. Kora i lištovi bogati su taninima, grupom fitohemikalija sa dokazanom biološkom aktivnošću od protivupalnih do efekata stezanja tkiva. U ljusci kešua otkrivena je anakardična kiselina za koju se smatra da ubija neke kancerogene ćelije. Plod ispoljava antimikrobna svojstva, između ostalih uništava i helikobakter pilori, uzročnika čira na želudcu. Međutim indijski orah (kao i drugi orasi) može uzrokovati alergije, naročito kod osoba osetljivih na jod.Ovaj plod veoma je hranljiv i preporučuje se u slučaju mentalnog naprezanja, naročito učenicima i studentima kao i osobama koje dugo sede za kompjuterom.

Lavanda za lepotu i spokojstvo

Prema legendi, kada je Adama I Evu Bog isterao iz Raja, dao im je dve biljke: ruzmarin - da ih ojaca da bi prebrodili nevolje zemaljskog zivota i lavandu - da im donese malo mira i slasti na Zemlji. Lavandu su odvajkada koristili mnogi narodi. Verovalo se da ona cuva mladost i lepotu, smanjuje agresiju, umanjuje zavist i ljubomoru, podstice ljubav i ljubavno zadovoljstvo i donosi mirne snove. Pronadjena je i u Tutankamonovoj grobnici i, posle 3000 godina - jos uvek je mirisala.

Njeno latinsko ime potice od latinske reci "lavare" sto znaci: prati. Stari Rimljani su je dodavali u vodu za kupanje i pranje. Danas znamo da za to ima i naucnog opravdanja: lavanda je antiseptik. Verovalo se da lavandula pere i telo i duh.

Kazu da su osobe koje vole parfeme sa lavandom odmerenog karaktera i da uzivaju u cistoci.

Upotreba caja od lavande korisna je kod nervne iscrpljenosti, glavobolje, migrene, nervoze, uznemirenosti, nesanice i depresije. Blag je sedativ, dobra je protiv grčeva i bolova u mišićima i zglobovima.

Čaj se priprema od dve kafene kašičice suvog i sasitnjenog cveta, koje se preliju sa 150ml proključale vode, pa ostave u poklopljenom sudu desetak minuta. Procedi se i pije 2-3 šolje svežeg čaja dnevno.

Rogač neugledna mahunarka zlata vrijedna

Rogač (Ceratonia siliqua, L.) je samoniklo drvo ili grm iz porodice mahunarki (Leguminosae), koje raste među makijom, maslenicima, po šumama i kamenitim mjestima. Drvo je široke krošnje i do 15 m visoko, a plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje koja sazrijevanjem prelazi u tamnosmeđu. Mahune sazrijevaju koncem ljeta. Zrela mahuna je slatkastog okusa. Endosperm zrelih mahuna prerađuje se u rogačevo brašno. Rogač raste u obalnim krajevima mediteranskog pojasa u Hrvatskoj, Turskoj, Alžiru, Maroku, Tunisu, Španjolskoj, Portugalu, Grčkoj i Italiji. Otok Šolta je posebno poznata po rogaču  gdje postoji i mjesto imenom Rogač.

Povijest rogača

Rogač se koristi u ljudskoj prehrani već više od 4000 godina. Najvjerojatnije je upravo rogač bio hrana iz biblijskih vremena. Smatra se da se njime hranio Ivan Krstitelj, pa odatle i potječe njemački naziv za rogač – Johannisbrot, što u prijevodu znači Ivanov kruh. U antičko doba sjemenke rogača su služile kao jedinica za mjeru vaganja zlata.  Sjemenke rogača, bez obzira na veličinu i uvjete čuvanja, uvijek imaju jednaku masu od 0,18 grama. Jedna sjemenka = 1 karat (zrno rogača, grč. = keration). Naziv se rabi i danas za 0,18 gr. zlata.

Rogačev su plod u terapijske svrhe rabili još i stari Egipćani. Koristili su ljepljiva svojstva rogača u mumificiranju, a u grobnicama su nađene i mahune i sjemenke. Starim Grcima i Rimljanima kao lijek su služili nezreli plodovi. U bilješkama Grka Theophratusa, rogač se spominje kao «egipatska smokva», dok su Rimljani jeli zelene i svježe mahune zbog njihove prirodne slatkoće.

Zanimljivo je otkriće antidijaroičkog učinka rogača u dječjoj praksi. Španjolski liječnik Ramos zapazio je 1941.g. da su u Španjolskoj djeca koja su se hranila rogačem rjeđe imala probavne tegobe od ostale djece. To ga je potaklo da u dječju praksu uvede rogač u slučajevima proljeva, enteritisa i dispepsije.

Sastav pulpe rogača

Plod rogača sadrži 13% jednostavnih šećera (fruktoza, maltoza i glukoza), 20% saharoze, 2-3% pektina, 4% bjelančevina, 3 % sluznih polisaharida i 35% škroba. Od mineralnih tvari sadrži 36% kalcija, 24% kalija, 29% bakra, a od vitamina najviše ima riboflavina (28%). Rogač ima mali udio masti, ne sadrži kofein i teobromin, te rijetko djeluje kao alergen.

Pulpa rogača ima visok udjel fenolnih spojeva od kojih su naznačajniji tanini (16-20%). Fenolni spojevi, među kojima se nalaze i tanini, djeluju antioksidativno (sprječavanje oksidacijskih reakcija inhibicijom slobodnih radikala) te zbog toga imaju povoljan utjecaj na ljudsko zdravlje. Studije provedene na zdravim dobrovoljcima potvrdile su učinak polifenola i netopljvih vlakana rogača na sniženje razine lipida u krvi. Konzumiranjem 15 g rogača dnevno u razdoblju od 4 tjedna zabilježeno je sniženje  od 7.1% ukupnog kolesterola i 10.6% LDL kolesterola (kolesterol niske gustoće odnosno «loš» kolesterol).

Udjel fenolnih spojeva u plodu rogača varira te ovisi o klimatskom podneblju, sorti rogača, stupnju dozrelosti ploda i načinu prerade. Tako su zabilježene razlike u količini fenolnih spojeva rogača sa Sicilije, Krete i Anatolije (Turska). 

Djelovanje

Rogačevo brašno, zbog sadržaja tanina, pektina i lignina, djeluje na suzbijanje i ublažavanje mučnina i proljeva. Tanini rogača djeluju adstringentno na sluznicu crijeva, vežu toksine i bakterije te inaktiviraju coli bakterije, što smanjuje otok i upalu sluznice. Adstringentno djelovanje je reakcija taloženja proteina pomoću tanina i stvaranje zaštitnog sloja na sluznici. Sluzi oblažu sluznicu i na taj način smanjuju podražaj u crijevima. Uspostavljanje formirane stolice zabilježeno je 2 dana nakon početka terapije rogačem, dok terapija do potpunog oporavka traje u prosjeku 6-8 dana.

Prerada

Upotrebljavaju se osušeni, zreli plodovi rogača iz kojih se dobivaju tri glavna komercijalna proizvoda: EKSTRAKT rogača iz osušenog ploda (prženog ili neprženog), BRAŠNO rogača iz pulpe cijelog ploda i karuba GUMA iz endosperma sjemena. Vodotopivi ekstrakt dobiven iz sjemenki naziva se ²karubin². Na njemačkom tržištu nađe se i naziv za rogač ²karobe², koji potječe od arapske riječi al-kharob.

Upotreba

Smatra se da je rogač sigurno i dobro sredstvo protiv proljeva kod dojenčadi i male djece. Osim kod proljeva rabi se i kod enteritisa, dispepsije, a kod odraslih za liječenje gastritisa i gastroenteritisa.

Hrana

U prehambenoj industriji koristi se kao zgušnjivač, stabilizator i zamjena za kakao, a u medicinskoj dijetetici kao niskokalorična hrana. Ekstrakt rogača upotrebljava se kao aroma u proizvodnji široke palete proizvoda (alkoholna i bezalkoholna pića, smrznuti mliječni proizvodi, bomboni, pekarski proizvodi, pudinzi, mesni proizvodi, mješavine začina, voćni proizvodi i dr). Dodaje se juhama, umacima za salate, sladoledima i mesnim konzervama.

U domaćinstvu se često koristi kao zamjena za kakao i kavu. Od fino mljevenog brašna mogu se napraviti ukusni i zdravi topli napitci ili se njime može dati ukusna aroma raznim pudinzima i kolačima.

U trgovinama zdrave hrane mogu se naći razne «čokolade», namazi i pudinzi od rogača. Osim toga, zreli rogač se može konzumirati kao slatka grickalica. U ne tako davnoj prošlosti, pjevači su žvakali plod rogača, jer se smatralo da pročiščava grlo i glas.

Ukusna i zdrava alternativa čokoladi

Prirodna slatkoća rogača omogućava da se njime odlično zamjenjuje kakao i poizvodi kakaa.

Rogač ima malo drugačiji okus od čokolade, ali je po sastavu mnogo prihvatljivija namirnica za osobe oboljele od dijabetesa, migrena, tjeskobe, nervoze i sl. Prirodno je sladak, pa je kod pripreme slastica od rogača potrebno dodati puno manje šećera nego kada se rade slastice od kakaa. Rogač ima mali udio masti, bogat je pektinom i rijetko djeluje kao alergen. Kalorijska vrijednost mu je za 2/3 manja nego čokolade.

Rogač za razliku od čokolade ne sadrži feniletilamin, oksalnu kiselinu i stimulanse. Feniletilamin može imati nepovoljan utjecaj na razvoj migrene, porast krvnog tlaka te porast razine glukoze u krvi. Oksalna kiselina ometa apsorpciju kalcija i cinka, minerala koji su važni za zdrave kosti i kožu. Teobromin i kofein, stimulansi prisutni u čokoladi,  mogu izazvati alergijske reakcije.

Hrana s posebnom namjenom

Samljeveni plodovi rogača koriste se u preparatima protiv kašlja i za zaustavljanje proljeva (Rogamil instant prah s bananom, Rogamil elektrolit), ali i u preparatima za mršavljenje, «energetskim» pločicama, te surogatima čokolade i kave.

Mjere opreza

Rogač je siguran i neškodljiv. Zabilježeni su rijetki slučajevi alergijskih reakcija kod radnika koji su radili s velikim količinama brašna rogača.

Zdravka Lovrić, mag. ing. aliment. techn.

 

Stres - Poljubac smrti

Stres se uz nezdravu ishranu i trovanje organizma smatra jednim od uzročnika većine bolesti, uključujući srčani napad, moždani udar, rak, dijabetes, depresiju, visoki krvni pritisak, astmu, artritis, impotenciju, sterilitet… Stres je stanje uzbune u organizmu, kada je „crvena lampica“ upaljena. Svi organi i delovi organizma su u stanju pripravnosti počevši od centralnog nervnog sistema.

Stres je stanje napetosti organizma i psihe koje izaziva fizičke i psihičke reakcije štetne po zdravlje (ovde se ne podrazumijeva tzv. eustres, koji može da bude pozitivan),  stanje kada srce radi ubrzano, kada je povišen pritisak, kada su suženi krvni sudovi, kada se povećava šećer u krvi, kada se luče razni hormoni, poput adrenalina, kortizona… Samo jedna ozbiljnija stresna situacija u životu ponekad može dovesti do opasne bolesti. Čovek koji je u stresu ne može da funkcioniše kako treba.

Glavni uzročnici stresa su problemi u porodici, emotivnim vezama, na poslu, smrt bližnjih, loše zdravlje, brz život, siromaštvo, preopterećenost i bavljenje stvarima koje su izvan našeg dometa i koje po pravilu ne bi trebalo da budu predmet našeg interesovanja… Definitivno je da savremeni čovek teško u potpunoj meri može izbeći stres, ali nauka potvrđuje da oni koji ga izbegavaju na sve moguće načine imaju zdraviji i srećniji život, i umanjene šanse za bilo kakvu pojavu bolesti.

Kako izbegavati stres

Najvažniji načini za izbegavanje stresa povezani su sa drugim zakonima zdravlja, kao što suzdrava ishrana, voda, vežbanje, odmor, sunce, vazduh, pozitivan stav u životu. Njihova primena najviše suzbija stres. Važno je i pravilno planiranje i organizovanje života, određivanje prioriteta i prilagoditi se tome, kao i izbegavanje situacija za koje znate da neminovno dovode do stresa.

Potrebno je i vežbati volju, odnosno izgraditi karakter do mere da možemo doneti odluku da u najvećoj mogućoj meri, znatno više nego što smo to do sada činili, izbegavamo situacije za koje znamo da su stresne i na koje mi sami možemo uticati. Ili ne razmišljati o negativnim i stvarima koje ne možemo da promenimo i koje su izvan našeg dometa. Zavisno od čoveka do čoveka, ali što više „crnih“ misli veća je napetost, frustracija, bes, osećaj sopstvene niže vrednosti… Skretanje misli u pozitivnom smeru, koliko je to najviše moguće je izuzetno važna stvar za rešavanje problema stresa. Puno je situacija u životu kada čovek vrlo lako, uz malo volje, može da utiče na izbegavanje ili smanjivanje stresa. Kako je kazao dr Hans Dil, čovek je stvorenje sa nezasitim željama. I to je stres, ali ga je moguće kontrolisati uz malo jaču volju.

Postoje, međutim, teške situacije u životu. Nabrojaćemo nekoliko osnovnih, ujedno i najboljih saveta za smanjenje stresa. Uzmimo situaciju da smo doživeli težak stres, hormoni stresa i masnoće su porasli, loše se osećamo i došli smo kući.

Poveriti se nekome, plakanje i vežbanje

Prvi savet je odmah porazgovarati sa nekim otvoreno o svemu sa čim se suočavate. To vrlo često pomaže i daje rezultate. Uvek postoji neko ko će razumeti problem. Najbolje je da to bude bračni drug, član porodice ili blizak prijatelj. Ozbiljna istraživanja u Americi pokazuju da se oni koji više vole da sami rešavaju svoje probleme nego da od drugih potraže savet i utehu, suočavaju sa jačim stresom i većim rizicima po sopstveno zdravlje.

Možda će nekome zvučati smešno, ali je nakon teškog stresa korisno isplakati se. Kada čovek plače, dobar deo hormona stresa se razgradi i dolazi do smirenja. Uglavnom žene plaču, i u takvim situacijama to je veoma dobro.  Osim toga, dobar savet je da se izađe u prirodu i posegne za nekom fizičkom aktivnošću, poput trčanja, brzog hodanja ili nešto slično.

U momentima kada se čovek umara i znoji, takođe, dolazi do razgrađivanja hormona stresa i masnoće se sagorevaju.

Kada smanjimo nivo hormona stresa, primenom nekih od ovih saveta, tada organizam upotrebljava druge hormone za ublažavanje posledica od stresa i tako čovek stvara uslove da tog stresnog dana uveče odspava.  Ukoliko ne primenimo ni jedan od osvih saveta, velika je vjerovatnoća da ostanemo budni celu noć. San je izuzetno važan , jer se tada pokreću mehanizmi za obnovu organizma i odmor, neuroni i nervne ćelije „obradiće“ problem(stres), i sledećeg jutra čoveku će sigurno biti lakše. Stres ili problem će ujutro biti manji u našim očima i to je dobar početak.

Naučnici su analizirali da li život jednog čoveka ima više pozitivnih ili  negativnih stvari, i došlo se do zaključka da pozitivne dominiraju bez obzira na to što mnogi ljudi imaju jednu drugu sliku o tome. Došlo se do zaključka i da su negativne stvari u životu uglavnom naš sopstveni produkt, a ne sticaj životnih okolnosti, iako ni to ne treba zanemariti.

Akutni i trenutni stres brzo prolazi i može, a ne mora, da ostavi posledice, ali je opasno kada stres postane hroničan. Tada se primenju gore navedeni saveti uz promenu načina života koja podrazumeva, primenu ostalih zakona zdravlja. To je jedini način za ublažavanje hroničnog stresa.  Osim što je jedan od glavnih uzročnika savremenih bolesti, stres može da izazove razne druge negativne reakcije kao što su panika, strah, depresija, nesanica, nezadovoljstvo, bolovi… Često u takvim situacijama ljudi posegnu za tabletama, antidepresivima, ali to može dodatno zakomplikovati život.

Jedan od dobrih i konstruktivnih načina za kontrolisanje stresa tokom života je i pomagati drugima, činiti dobro na razne načine, usrećiti nekoga (oca, majku, ženu, brata, prijatelja),jer čovek kao da je stvoren da čini dobro, kao da mu je to najboji način da bude zadovoljan sa svojim životom.

Čovek treba da se raduje kad neko drugi uspe u životu, treba deliti sa drugima i sopstvenu radost, uživati u poslu koji radite, davati sve od sebe, težiti ka uspehu, ulagati u znanje i veštine… Negovati dobre odnose sa drugima, bez obzira na razlike, je lek za stres.

Nezahvalnost, stalne zamerke, gunđanje, bavljenje drugim ljudima, traženje loših osobina kod ljudi, mržnja, sve to izaziva stres kojeg često nismo ni svesni.

Dan i Noć

U nasem narodnom verovanju dan i noc (macuhica) smatra se za čudotvorni cvet i cesto je bio prisutan u gatanjima i magijskim radnjama. Od njega se pravio ljubavni napitak koji je sluzio da se njime namazu kapci muskoj ili zenskoj osobi dok spava, a dan i noc ce pomoci da se on ili ona zaljubi u prvu osobu koju ugleda cim otvori oci.

Stari Grci su smatrali da on najavljuje prolece i plodno leto. Po grckom mitu, Persefonu, kćerku grčke boginje žita, Demetre, kidnapovao je Had - bog podzemnog sveta. Demetra je devet dana plakala očajnički tražeći Persefonu. Zemlja se osušila i pucala, plodovi su se sušili. Da bi ublažio Demetrin bol, Zevs se dogovorio sa Hadom da Persefona od proleća do jeseni boravi napolju - u svetu živih, a da će zimi biti s njim u podzemnom svetu. Boginja Demetra se vratila na Olimp, a kada je došlo proleće i Persefona došla majci, Zemlja je postala ponovo plodna. Svuda su izrasli šareni cvetići trobojnih latica. Od tada se smatra da dan i noć, zapravo najavljuje Persefonin dolazak.

U stvarnosti, znamo da biljka dan i noc (lat.Viola tricolor) sadrzi salicilnu kiselinu zbog cega je vrlo delotvorna kod ekcema, gnojnih promena na kozi, seboreje, akni. U znacajnoj meri sadrzi i saponine zahvaljujuci kojima se koristi protiv velikog kaslja. Saponini i salicilna kiselina zajednickim delovanjem izazivaju pojacano mokrenje i znojenje, pa je macuhica vrlo delotvorna i protiv bolova u zglobovima i reume.

Bosiljak

Bosiljak je medju Italijankama bio popularna i cesto koriscena biljka i to ne samo u kulinarstvu. Udate Italijanke su bosiljak nosile na glavi, a neudate za pojasom - jer je u njihovoj zemlji označavao čestitost i devičanstvo. Verovalo se da priziva i donosi ljubav, pa se zove i "Bacia Nikola" ("Poljubi me, Nikola), a dame su ga stavljale u prozore kao znak ljubavnicima da mogu

slobodno doći kod njih. Danas znamo da bosiljak u manjim dozama ima umirujuce, a uzet u vecim kolicinama ima razdrazljivo dejstvo na organizam. Mozda i ljubavno?

Na nekim drugim mestima i drzavama, bosiljak je značio besmrtnost, bozju silu, žalost i tugu. Kod nas se vekovima smatra svetom biljkom i simbolom zenske ljubavi, Upotrebljavan je i u verskim obredima, ali i u gatanjima: "Ako neka devojka želi da zna za koga će se udati, treba da uveče uoči Bogojavljenja uzme dva, tri struka bosiljka i odnese ih na reku. Svaki struk treba da nameni nekom momku i pobode ga u zemlju. Na kojem struku ujutru bude inja, za tog momka će se udati; ako inja nema ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako ima inja na svim strukovima - devojka će biti u situaciji da može da bira." (Srpski etnografski zbornik)

Lovor

U poznatom starogrckom mitu, najlepsi bog Apolon zadirkivao je Amora, boga ljubavi, da su mu strele slabasne i igračke za decu, za razliku od njegovih - smrtonosnih. Da bi mu se osvetio, Amor je izvukao dve strele: zlatnu i metalnu. Zlatna je izazivala zaljubljenost i njome je pogodio Apolona. Drugom, metalnom strelom je pogodio lepu nimfu Dafne, kci recnog boga Peneja. Metalna strela je sprecavala zaljubljenost.

Apolon se zaljubio, ali je Dafne uporno ostajala ravnodusna na njegova udvaranja. On ju je progonio i kada je nimfa uvidela da vise nema kud i da mu ne moze pobeci, zamolila je oca da je nekako spasi. U trenutku kad ju je Apolon sustigao, telo joj se pokrilo korom, a kosa se pretvorila u granje i lišće. Penej je svoju kcer pretvorio u drvo.

Lepi Apolon je zagrlio stablo i rekao: "Kad već ne možeš biti moja žena, svakako ćeš biti moje drvo. Nosiću te kao krunu i tvojim ću lišćem okititi svoju harfu, a kako je moja ljubav prema tebi večna, tako će i tvoje lišće biti uvek zeleno."

Tako je, po mitu, nastalo drvo lovora. Njegovo latinsko ime Laurus nobilis dolazi od reci "laudare", sto znaci slaviti. Njegovim liscem su se kitili pobednici (laureati), a posveceno je bogu Apolonu.

Lovor se kod nas najcesce koristi kao zacin: u jelima od pasulja, kupusa, krompira, za marinade i prelive. Poboljsava varenje i cirkulaciju. Pomaze kod reumatoidnog artritisa, bolova u misicima, bronhitisa i problema sa disajnim organima. Ima antisepticka svojstva. Njegovo ulje se koristi za zaustavljanje sirenja bakterija eserihije koli i kandide.

LOVOROV LIST KAO LEK

Kako smo i u uvodu rekli lovorov list se još od davnina koristio kao začin ali i kao lek,prvenstveno zbog svog antiseptičkog i protivupalnog dejstva.Bogat je vitaminima iz B grupe(riboflavin,piridoksin,niacin i pantonenska kiselina)koji pomažu boljem funcionisanju nervnog i mišićnog sistema,utiču pozitivno na metabolizam,hormonski status i dr.Lovor sadrži i brojne minerale :kalijum,bakar,mangan,kalcijum,selen,gvožđe,magnezijum i cink.Čaj od lovora se upotrebljava u lečenju bolesti organa za varenje, anoreksije, gubitka apetita,kod šećerne bolesti,kod kardiovaskularnih smetnji, kao i za dezinfekciju prostora u kojima se nalaze virusi gripa, prehlade i razni drugi mikrobi. Deluje sedativno pa se koristi i u  slučaju nervoze, napetosti i kod nesanice, ali ako se pretera sa količinom može izazvati halucinacije. Takođe, lovorov list može biti od velike pomoći  i u terapiji gihta i reume, a eterično ulje lovora se uspešno koristi u lečenju bolesti limfnih čvorova jer podiže imunitet i ukoliko samo nekoliko kapi  utrljavate na područje limfnih žlezda,olakšaćete tegobe .Ulje od lovora se koristi i za inhaliranje kod problema sa disajnim putevima,ono smanjuje neugodni učestali kašalj podstiče nas na iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća.U fitoterapiji se koriste listovi koji se beru kada su već potpuno razvijeni, nikako mladi.U kozmetici se odličnim pokazao lovorov list protiv peruti  i uopšte za negu kože glave i sastavni je  deo mnogih krema i losiona za negu masne kože i kose u vidu šampona..

LOVOROV LIST PROTIV KAŠLJA

Evo i nekoliko zanimljivih recepata protiv jakog i upornog  kašlja:

Tri  lovorova lista sitno iseckajte ,prelijte sa 2,5 decilitra vode i kuvajte desetak minuta.
Skinite sa vatre i držite još desetak minuta poklopljeno ,kada ga trebate procediti.
U proceđen čaj dodajte supenu kašiku soka od limuna i dve kašike domaćeg meda.
Napitak se pije dva do tri puta dnevno u količini do 3 dl.
Ovako pripremljen čaj od lovorovog lista protiv kašlja se preporučuje i za jačanje imuniteta kod gripe,a najdelotvorniji je kod bronhitisa i problema sa disajnim organima.Jedan stari narodni recept se takođe preporučuje kod ovih tegoba  a on glasi ovako:Staviti u posudu 1/2 litre vode i 150 grama šećera,pustiiti da provri i dodati deset listova od lovora i kuvati narednih 30 minuta.Nakon toga trebate izvaditi iz posude lovorov list,a smesu prespite u odgovarajuću šolju ili teglicu.Koristite je slobodno po potrebi !

lovorov list protiv kašlja

SIRUP OD LOVORA ZA KAŠALJ

Evo ga i još jedan sirup za kašalj od lovora ,kod kojeg će vas iznenaditi njegov prijatan i blag ukus,što često nije slučaj sa drugim receptima za ovu namenu.Može da se popije odjednom i to sa slašću,glavne zasluge ima lovorov list koji je u istom trenutku slatkast i gorak, dok je limun kiselkast…

Evo i sastojaka:

6 listova od lovora
2,5 decilitra vode
6 supenih kašika smeđeg šećera
1  limun srednje veličine
U odgovarajućoj posudi zakuvajte vodu ,pa kad baci ključ ubacite lovorovo lišće i poklopljeno kuvajte od 6 do 10 minuta..Izvadite jedan po jedan lovorov list ,a tečnost prespite u drugu posudu.U nju dodajte smeđi šećer i iscedite limun.Sirup od lovora sada izmešajte i sačekajte da se šećer dobro rastopi.2-3 kašičice dnevno su sasvim odgovarajuća doza ,koja će biti sasvim dovoljna da ublažite tegobe.Lovorov sirup čuvajte u frižideru i takvog ga možete upotrebljavati najduže 3 dana,kada je poželjno da napravite novu turu.U slučaju jake prehlade uzmite dodatno još po koju krišku od limuna i slobodno prožvaćite u ustima.Ova kombinacija će ublažiti i neogodni suvi kašalj.

LOVOROV LIST ZA IZBACIVANJE VIŠKA SOLI 

Da je lovorov list višenamenski i veoma koristan za lečenje celog spektra zdravstvenih tegoba uverićemo vas u narednih par receptura..

U večernjim satima uzeti supenu kašiku lista od lovora( sitno isitnjenog) ,preliti sa 3 dl vode i kuvati u oodgovarajućoj emajliranoj posudi ,najviše do 5 minuta.
Sve izručiti u termos i pustititi da tako prenoći..
Izjutra tečnost procediti iz termosa u drugu posudu i rasporediti napitak po danu..
Pijte u malim gutljajima ,nikako nemojte popiti celu količinu odjednom.
Nakon sedam dana ,ponovite ovaj tretman.

Ako vam se javi često mokrenje ,nemojte se zabrinuti jer tako i treba da bude.To je dobar znak da vam je lovorov list počeo rastvarati soli ,što ume malo da iziritira bešiku.Pravi rezultati ovakvog lečenja ,biće vidljivi tek kroz deset i više dana ,kada ćete se osećati mnogo lakše ,a bolovi u zglobovima će potpuno da isčeznu…

Lekovito bilje za bolesti srca

Postoje odredjene biljke koje povoljno deluju kod bolesti srca i angine pektoris.Tu se posebno istice glog, a zatim slede: luk, lan, andjelika, djumbir, itd.

Crveni glog je: kardiotonik, hipotenziv, koronarni vazodilatator i gerijatrik. Pomaze kod blaze forme koronarne insuficijencije (I i II stadijum insuficijencije misica srca), poremecaja srcanog ritma, ateroskleroze, blage hipertenzije i angine pektoris.


Flavonoidi iz gloga ucestvuju u sirenju glatkih krvnih sudova koronarnih arterija i povoljno uticu na prokrvljenost srca i poboljsavaju mu snagu kontrakcije.


Caj se priprema od lista i cveta gloga (Crataegi folium et flos), tako sto se jedna kasicica prelije sa 150ml prokljucale vode i ostavi da odstoji 15 minuta, pa procedi. Pije se dva-tri puta dnevno tokom vise nedelja, a na svakih sest dana treba praviti pauzu od jednog dana.


Glog je jak lek i, pre nego pocnete da ga koristite, konsultujte se sa svojim lekarom.


Beli luk (Allii sativi bulbus recens) snizava krvni pritisak i nivo holesterola. Prema nekim izvorima, zvakanje jednog cena belog luka dnevno, smanjuje holesterol za 9%. Svaki procenat povecanja holesterola prenosi se u 2% povecanog rizika od srcanog napada, tako da jedan cen dnevno smanjuje rizik za 18% (prema Dz.A.Djuk, Zelena apoteka).


Beli luk se moze uzimati svez ili kao tinktura. Preventivno od infarkta, skleroze, za smanjenje masnoce u krvi, uzima se 15 kapi tinkture sat vremena pre obroka, jednom ili dvaput dnevno. Tinkturu belog luka mozete kupiti ili sami napraviti tako sto cete potopiti 125gr cenova u pola litra jake rakije i ostaviti da odstoji dve nedelje na tamnom mestu, na sobnoj temperaturi, uz povremeno muckanje. Kada prodje 14 dana, procedite i koristite.


Crni luk(Alii cepae bulbus recens) takodje ima povoljan efekat na srce, uvecava puls-volumen, frekvenciju i sistolicki napon srca.


Za sprecavanje arterioskleroze pomesati sveze iscedjeni sok crnog luka sa medom, pa uzimati po jednu kasiku tri puta dnevno.


Sremus(Allium ursinum) mozete koristiti svez ili kao tinkturu. Snizava krvni pritisak i sprecava arteriosklerozu, degenerativno oboljenje arterija. Dnevno se uzima 20-30 kapi tinkture sa secerom, medom, vodom i sl.


Andjelika (Angelica archangelica).Dr Dzejms A. Djuk u svojoj knjizi Zelena apoteka,kaze: “Da imam anginu pektoris kombinovao bih: andjeliku, sargarepu, celer, morac, persun i paskanat, iscedjene i uz dodatak malo vode i zacina, kao napitak... Andjelika i druge biljke iz porodice sargarepa sadrze 15 blokatora kalcijumovih kanala, hemikalija koje su sastavni deo farmaceutskih proizvoda za lecenje angine pektoris, hronicnog bola u grudima, koji cesto prati bolesti srca.”


Jedinjenje osthol iz andjelike sprečava zgrušavanje krvi, zbog čega se preporučuje za lečenje tromboze.


Djumbir (Zingiber officinale) jaca srce i snizava nivo loseg holesterola, kao i krvni pritisak. Takodje je jako dobar i za cirkulaciju.
Laneno seme (Lini semen)je bogato alfa-linolenskom kiselinom, kojoj se pripisuje svojstvo da stiti srce. Estri nezasicenih masnih kiselina su prekrusori prostaglandina, pa lan snizava holesterol u krvi. Ovo seme je i analgetik te umanjuje i bolove u grudima.


 


Pre koriscenja ovih biljaka obavezno se posavetujte sa svojim lekarom!

Bolne posledice zapaljenja sinusa

Širok je spektar mogućih uzroka koji dovode do bolova u predelu lica i glave. Jedan, relativno čest uzrok suoboljenja sluzokože nosa i sinusa, pa je zato potrebno razumeti i prepoznati njihove osnovne karakteristike.
Usled oboljenja nosa i sinusa mogu se javiti bolovi koji sačinjavaju oko 20 procenata svih bolova koji se javljaju u predelu lica i glave.
Bol usled zapaljenja sluzokože nosa i sinusa
Prvi simptomi zapaljenja sinusa su pojava otežanog disanja na nos, oslabljeno čulo mirisa i vodensta sekrecija iz nosa. U periodu od oko sedam dana od početka infekcije gornjih disajnih puteva razvija se slika akutnog zapaljenja sinusa, čiji su simptomi dosta izraženiji. To su pojava gnojne sekrecije iz nosa, povišena telesna temperatura, ponekad i bol u predelu lica i glavobolja. Bol u predelu lica uzrokovan sinusitisom je jednostran, javlja se na strani upale, jak je i udruzen sa povišenom temperaturom i zapušenim nosom. Ukoliko je upalom zahvaćen gornjevilični ili maksilarni sinus, bol se može proširiti i na zube. Kod zapaljenja sfenoidalnog sinusabol je lokalizovana u temenu glave. Pogoršavanje bola kod zapaljenja sinusa nastaje kada dođe do potpune blokade prirodnih otvora sinusa što onemogućava njihovo pražnjenje. Do ovakve situacije može da dovede letenje avionom i skijanje.
Pored akutnog, bol u licu može da bude posledica i hroničnog sinusitisa. Kada dođe do aktivacije hronične upale, dolazi do zatvaranja otvora sinusa i poremećaja njihovog pražnjenja.
U cilju lečenja bola uzrokovanim upalom sinusa potrebno je ukloniti uzrok bola, odnosno izlečiti upalu.Inače, lečenje može biti konzervativno i hirurško. Konzervativno lečenje podrazumeva primenu antibiotika prema antibiogramu koji je najdelotvorniji kod bakterije koja je izolovana.
Hirurško lečenje podrazumeva endoskopsku intervenciju, pri čemu se uz pomoć malene kamere, ulazi u sinuse kroz njihove prirodne otvore i radi drenaža, odnosno pražnjenje sinusa. Ova intervencijea je minimalno invazivna, efikasna i precizna, a postoperativni tok je brz.
Retenciona ili zastojna cista
Retencione ciste su čest nalaz pri pregledu sinusa. Prema nekim istraživanjima, oko 40% populacije ima ovakve ciste. Uobičajeno je da ne daju nikakve simptome niti tegobe koje bi ukazivale na njih i često se otkrivaju kao slučajan nalaz na snimanju glave.
Ponekad, retencione ciste mogu biti praćene bolovima u predelu lica i glave. Bolove izazivaju uglavnom ciste većih dimenzija, jer one svojim rastom pritiskaju osetljive strukture ili začepljuju prirodne otvore sinusa i sprečavaju njihovo pražnjenje.
Lečenje retencionih cisti je hirurško. Endoskopskom intervencijom, korišćenjem minijaturne kamere, kroz prirodne otvore dolazi se do ciste i ona se odstranjuje.
Polipi u nosnim šupljinama i sinusima
Polipi su izraštaji sluzokože, po prirodi su benigni i mogu da rastu. Oni stvaraju tegobe jer svojim rastom blokiraju prolaz vazduha i otežavaju normalno disanje. Osobe koje su sklone zapaljenjima sluzokože nosa i sinusa često imaju polipe i posledično se kod njih javlja poremećaj čula mirisa.
Polipi ne mogu sami po sebi izazvati glavobolje, niti bol u predelu lica. Osobe sanosnom polipozom imaju česte glavobolje koje su posledica hronične zapušenosti nosa i otežanog disanja. Polipi svojim rastom blokiraju prirodne otvore sinusa i onemogućavaju pražnjenje sinusa i to skupljanje sekreta, koje se naročito pojačava za vreme zapaljenja dovodi do bola u predelu lica i glavobolje.
Polipi se odstranjuju hirurškim putem. Kada se odstrane, disanje i pražnjenje sinusa se vraćaju u normalnu funkciju, čime prestaju bolovi i smanjuje se mogućnost novih upala.
Vakuum glavobolja kao posledica sinusitisa
Vakuum glavobolja nastaje u uslovima izlaganja promenama vazdušnog pritiska prizapušenom nosu i letenje avionom je idealna situacija za pojavu ove vrste glavobolje.
Suv vazduh u avionu usled klimatizacije, dovodi do isušivanja nosne sluzokože i zapušenja nosa. Dodatno, prilikom podizanja i spuštanja aviona, dolazi do promene pritiska u čeonom sinusu i kao posledica se javlja jaka, pulsirajuća glavobolja u predelu čela i oko očiju.
U cilju smanjenja ovog neprijatnog oblika glavobolje, potrebno je uraditi deblokadu disajnih puteva pomoću kapi za nos. Ovo može brzo da reši problem. U jako upornim slučajevima, kada osoba zbog svog posla biva primorana na česta putovanja avionom, pristupa se hirurškom otklanjanju srednje nosne školjke, čime se proširuju nosni hodnici i sprečava se javljanje vakuum glavobolje u dužem periodu.
Primed 2 diši lako je prirodni prparat koji efikasno, redovnom upotrebom rešava problem sa zapušenim sinusima, smanjuje zapaljenje i olakšava disanje. Prirodni kalcijum u ovom prirodnom preparatu smanjuje osetljivost sluzokože na alergene, olakšava drenažu sinusa i pomaže izbacivanje gustog sekreta iz sinusa.

Bol u grudima

Bol u grudima je jedan od najcešćih simptoma koje možete da doživite. Ponekad je teško i lekarima da otkriju šta je uzrok bola u grudima i da li je on opasan po život.

Bilo koji deo grudnog koša može da prouzrokuje bol u grudima uključujući srce, pluća, jednjak, mišići, kosti i koža. Takođe zbog kompleksne inervacije našeg tela, bol u grudima može poticati od drugog dela tela kao što su organi smešteni u trbušnu duplju.

Potencionalno opasni po život uzroci bola u grudima:

• Srcani udar, takode poznat kao infrkt miokarda- pojavljuje se kada se blokira protok krvi kroz arterije koje snabdevaju krvlju srce (koronarna arterija). Sa smanjenim dotokom arterijske krvi u srce, srcani mišic ne prima dovoljno kiseonika, što izaziva oštecenje i popuštanje srcanog mišica.

Tipican bol kod srcanog udara se javlja od sredine ka levoj strani grudnog koša i može se proširiti na levo rame, levu ruku, vilicu, stomak i leda. Ostali prateci simptomi su kratak dah, povecano znojenje, mucnina i povracanje. Simptomi mogu puno da variraju od osobe do osobe.

• Angina pektoris izaziva bol u grudima zbog neravnoteže izmedu zahteva za kiseonikom koje ima srce i kolicine kiseonika koje stiže krvlju. Nastaje usled zadebljanja ili delimicne blokade arterija koje snabdevaju srce kiseonikom. Angina pektoris za razliku od infarkta izaziva manje ili uopšte ne izaziva oštecenje srcanog mišica. Simptomi angine pektoris kada je u stabilnom stanju se pojavljuju posle vecih fizickih napora i nestaju posle odmora ili nitro-glicerina.

Simptomi kod Angine pektoris su slicni kao kod srcanog udara ali bitna razlika je što se pojavljuju posle fizickog napora. Postaje opasna po život kada se bol pojavi tokom odmora, kada se ucestalo pojavljuje sa povecanim intenzitetom i kada bolovi ne popuštaju i posle tri uzastopno uzeta nitroglicerina u razmaku od 5 minuta. Ovo je obicno znak nadolazeceg srcanog udara.

• Disekcija aorte: aorta je glavna arterija koja snabdeva krvlju obogacenu kiseonikom vitalne organe kao što su mozak, bubrezi, pluca i creva. Disekcija aorte znaci oštecenja unutrašnjih tkiva aorte, što može prouzrokovati veliko unutrašnje krvarenje i prekinuti dotok krvi u vitalne organe.

Bolovi kod disekcije aorte se pojavljuju iznenada i opisani su kao razdiruci, cepajuci bolovi. Bol se krece ka ledima ili izmedu lopatica. S obzirom da aorta snabdeva krvlju celo telo simptomi mogu da budu i kratak dah, bolovi u stomaku, nesvestica, simptomi slicni moždanom udaru.

• Plucna embolija: nastaje usled zacepljenja glavnih arterija koje snabdevaju krvlju pluca.

Simptomi plucne embolije nastaju iznenadno, sa kratkim dahom, ubrzanim disanjem i oštrim bolom u sredini grudnog koša koji se pojacava sa dubokim udahom.

• Spontani pneumotoraks: Ovo stanje nastaje kada vazduh dospe u prostor izmedu zida grudi i tkiva pluca. Normalno, neativan pritisak u grudnoj duplji omogucava plucima da se šire, kada se desi spontani pneumotoraks, gubi se balans u pritisku što onemogucava da se pluca šire. Ovo stanje se još zove kolaps pluca.

Simptomi pneumotoraksa je iznenadan gubitak daha, oštar bol u grudima, ubrzani rad srca, vrtoglavica, glavobolja i nesvestica.

• Perforacija viskusa: je perforacija na zidu bilo kog dela gastrointestinalnog trakta, koja omogucava da vazduh prodre u abdominalnu šupljinu koji iritira diafragmu i izaziva bol u grudima.

Simptomi nastaju iznenada sa jakim bolom u abdomenu, grudima ili ledima. Bol u abdomenu se pojacava sa pokretima ili disanjem i može biti udružen sa krutim, daskastim zidom abdomena.

Bol u grudima izazvan uzrocima koji nisu opasni po život:

• Prolaps srcanog zalistka: je abnormalnost jednog od srcanih zalistaka, gde on propada u srcanu komoru tokom kontrakcije. Kada se to desi mala kolicina krvi se vraca u srce.

Obicno nema nikakve simptome, ali se kod nekih ljudi javlja ubrzan rad srca i bol u grudima. Drugi simptomi mogu biti zamor, lake glavobolje i kratak dah, takode je anksioznost veoma cesta kod ovih bolesnika. Komplikacije mogu biti infekcije srcanih zalistaka, nenormalan srcani ritam, migrene i mini moždani udar.

• Akutni perikarditis: je zapaljenje srcane maramice.

Tipican bol kod perikarditisa je opisan kao oštar ili uporan bol u sredini grudnog koša koji se pojacava sa dubokim udahom. Bol može biti veoma slican kao kod srcanog udara ali ono što je tipicno je da se pogoršava u ležecem položaju jer zapaljen perikard (srcana ovojnica) je u direktnom kontaktu sa srcem i izaziva bol, bol se smanjuje kada se bolesnik povije unapred jer se stvara prostor izmedu perikarda i srca.

• Pneumonija je infekcija pluca kod koje se javlja bol u grudima usled zapaljenja pluca.

Na pneumoniju se može posumljati kada se bolovi u grudima javljaju posle dugotrajnog upornog kašlja.

• Oboljenja jednjaka mogu izazvati bol u grudima koji veoma podsecaju na simptome srcanog udara.

-Poremecaj kod koga se kiseli digestivni sokovi iz stomaka vracaju u jednjak, što izaziva gorušicu a ponekad i bolove u grudima.

Pored bola u grudima, gorušice simptomi mogu biti i bolno gutanje, preterano lucenje pljuvacke, pritisak i tup bol u grudima.

• Zapaljenje jednjaka i spazam jednjaka koji nastaje usled kontrakcija glatkih mišica jednjaka.

Kod zapaljenja jednjaka javljaju se poteškoce prilikom gutanja, bol u grudima se javlja iznenada i ne olakšavaju ga antacidi.

Kod spazma jednjaka bol u grudima je tup koji se javlja na mahove, javlja se u sredini grudnog koša a može se kretati ka ledima, vratu ili ramenima.

• Zapaljenje medurebarnih mišica, koji se javlja u sredini grudi koji se krece od tupog do oštrog bola koji se pojacava tokom udisaja i pokreta.
Herpes zoster, osip koji obicno zahteva mali deo tela a bol koji je cesto veoma oštar je obicno vezan za deo tela koga je zahvatio osip.

Ukoliko imate jak, razdiruci, stežuci bol ili osecate pritisak u grudima koji traje duže od nekoliko minuta odmah zovite hitnu pomoc, ne pokušavajte da se sami dovezete do prve bolnice.