Bol u grudima je jedan od najcešćih simptoma koje možete da doživite. Ponekad je teško i lekarima da otkriju šta je uzrok bola u grudima i da li je on opasan po život.
Bilo koji deo grudnog koša može da prouzrokuje bol u grudima uključujući srce, pluća, jednjak, mišići, kosti i koža. Takođe zbog kompleksne inervacije našeg tela, bol u grudima može poticati od drugog dela tela kao što su organi smešteni u trbušnu duplju.
Potencionalno opasni po život uzroci bola u grudima:
• Srcani udar, takode poznat kao infrkt miokarda- pojavljuje se kada se blokira protok krvi kroz arterije koje snabdevaju krvlju srce (koronarna arterija). Sa smanjenim dotokom arterijske krvi u srce, srcani mišic ne prima dovoljno kiseonika, što izaziva oštecenje i popuštanje srcanog mišica.
Tipican bol kod srcanog udara se javlja od sredine ka levoj strani grudnog koša i može se proširiti na levo rame, levu ruku, vilicu, stomak i leda. Ostali prateci simptomi su kratak dah, povecano znojenje, mucnina i povracanje. Simptomi mogu puno da variraju od osobe do osobe.
• Angina pektoris izaziva bol u grudima zbog neravnoteže izmedu zahteva za kiseonikom koje ima srce i kolicine kiseonika koje stiže krvlju. Nastaje usled zadebljanja ili delimicne blokade arterija koje snabdevaju srce kiseonikom. Angina pektoris za razliku od infarkta izaziva manje ili uopšte ne izaziva oštecenje srcanog mišica. Simptomi angine pektoris kada je u stabilnom stanju se pojavljuju posle vecih fizickih napora i nestaju posle odmora ili nitro-glicerina.
Simptomi kod Angine pektoris su slicni kao kod srcanog udara ali bitna razlika je što se pojavljuju posle fizickog napora. Postaje opasna po život kada se bol pojavi tokom odmora, kada se ucestalo pojavljuje sa povecanim intenzitetom i kada bolovi ne popuštaju i posle tri uzastopno uzeta nitroglicerina u razmaku od 5 minuta. Ovo je obicno znak nadolazeceg srcanog udara.
• Disekcija aorte: aorta je glavna arterija koja snabdeva krvlju obogacenu kiseonikom vitalne organe kao što su mozak, bubrezi, pluca i creva. Disekcija aorte znaci oštecenja unutrašnjih tkiva aorte, što može prouzrokovati veliko unutrašnje krvarenje i prekinuti dotok krvi u vitalne organe.
Bolovi kod disekcije aorte se pojavljuju iznenada i opisani su kao razdiruci, cepajuci bolovi. Bol se krece ka ledima ili izmedu lopatica. S obzirom da aorta snabdeva krvlju celo telo simptomi mogu da budu i kratak dah, bolovi u stomaku, nesvestica, simptomi slicni moždanom udaru.
• Plucna embolija: nastaje usled zacepljenja glavnih arterija koje snabdevaju krvlju pluca.
Simptomi plucne embolije nastaju iznenadno, sa kratkim dahom, ubrzanim disanjem i oštrim bolom u sredini grudnog koša koji se pojacava sa dubokim udahom.
• Spontani pneumotoraks: Ovo stanje nastaje kada vazduh dospe u prostor izmedu zida grudi i tkiva pluca. Normalno, neativan pritisak u grudnoj duplji omogucava plucima da se šire, kada se desi spontani pneumotoraks, gubi se balans u pritisku što onemogucava da se pluca šire. Ovo stanje se još zove kolaps pluca.
Simptomi pneumotoraksa je iznenadan gubitak daha, oštar bol u grudima, ubrzani rad srca, vrtoglavica, glavobolja i nesvestica.
• Perforacija viskusa: je perforacija na zidu bilo kog dela gastrointestinalnog trakta, koja omogucava da vazduh prodre u abdominalnu šupljinu koji iritira diafragmu i izaziva bol u grudima.
Simptomi nastaju iznenada sa jakim bolom u abdomenu, grudima ili ledima. Bol u abdomenu se pojacava sa pokretima ili disanjem i može biti udružen sa krutim, daskastim zidom abdomena.
Bol u grudima izazvan uzrocima koji nisu opasni po život:
• Prolaps srcanog zalistka: je abnormalnost jednog od srcanih zalistaka, gde on propada u srcanu komoru tokom kontrakcije. Kada se to desi mala kolicina krvi se vraca u srce.
Obicno nema nikakve simptome, ali se kod nekih ljudi javlja ubrzan rad srca i bol u grudima. Drugi simptomi mogu biti zamor, lake glavobolje i kratak dah, takode je anksioznost veoma cesta kod ovih bolesnika. Komplikacije mogu biti infekcije srcanih zalistaka, nenormalan srcani ritam, migrene i mini moždani udar.
• Akutni perikarditis: je zapaljenje srcane maramice.
Tipican bol kod perikarditisa je opisan kao oštar ili uporan bol u sredini grudnog koša koji se pojacava sa dubokim udahom. Bol može biti veoma slican kao kod srcanog udara ali ono što je tipicno je da se pogoršava u ležecem položaju jer zapaljen perikard (srcana ovojnica) je u direktnom kontaktu sa srcem i izaziva bol, bol se smanjuje kada se bolesnik povije unapred jer se stvara prostor izmedu perikarda i srca.
• Pneumonija je infekcija pluca kod koje se javlja bol u grudima usled zapaljenja pluca.
Na pneumoniju se može posumljati kada se bolovi u grudima javljaju posle dugotrajnog upornog kašlja.
• Oboljenja jednjaka mogu izazvati bol u grudima koji veoma podsecaju na simptome srcanog udara.
-Poremecaj kod koga se kiseli digestivni sokovi iz stomaka vracaju u jednjak, što izaziva gorušicu a ponekad i bolove u grudima.
Pored bola u grudima, gorušice simptomi mogu biti i bolno gutanje, preterano lucenje pljuvacke, pritisak i tup bol u grudima.
• Zapaljenje jednjaka i spazam jednjaka koji nastaje usled kontrakcija glatkih mišica jednjaka.
Kod zapaljenja jednjaka javljaju se poteškoce prilikom gutanja, bol u grudima se javlja iznenada i ne olakšavaju ga antacidi.
Kod spazma jednjaka bol u grudima je tup koji se javlja na mahove, javlja se u sredini grudnog koša a može se kretati ka ledima, vratu ili ramenima.
• Zapaljenje medurebarnih mišica, koji se javlja u sredini grudi koji se krece od tupog do oštrog bola koji se pojacava tokom udisaja i pokreta.
Herpes zoster, osip koji obicno zahteva mali deo tela a bol koji je cesto veoma oštar je obicno vezan za deo tela koga je zahvatio osip.
Herpes zoster, osip koji obicno zahteva mali deo tela a bol koji je cesto veoma oštar je obicno vezan za deo tela koga je zahvatio osip.
Ukoliko imate jak, razdiruci, stežuci bol ili osecate pritisak u grudima koji traje duže od nekoliko minuta odmah zovite hitnu pomoc, ne pokušavajte da se sami dovezete do prve bolnice.
Нема коментара:
Постави коментар