Pinjoli su jestive semenke Mediteranskog, Koreanskog, te severnoameričkog Pinon bora. Sakupljali su se u Severnoj Americi još prije 10 000 godina, a u mediteranskom području je poznat 2 000 godina. Danas su glavni proizvođači pinjola: Turska, Italija, Španija, Portugal.
Drvo naraste od 15 do 25 metara.Krošnja mu je u obliku kišobrana, a prečnik pravog i snažnog stabla mu je oko 60 cm. Deblo je čisto od grana do znate visine. Kora je smeđecrvena, duboko izbrazdana. Vremenom ispuca u obliku velikih sivosmeđih ploča, debljine 2 do 10 cm. Korenov sistem je veoma razgranat.Iglice su zelenoplavičaste do svetlozelene boje, dužine 10 – 25 cm i debljine 1,5 – 2 mm. Cvetovi su jednopolni, muške cvasti su žute, valjkaste, a ženski cvetovi (šišarke) izrastu na vrhovima. Cvetaju u martu i aprilu.Šišarke su crvenkastosmeđe, dužine 8 do 14 cm i širine oko 10 cm. Imaju jajasto kupast oblik. Zrelost dostižu krajem treće godine, a nakon ispadanja semena ostaju na granama još nekoliko godina. Seme je krupno, dugo 15 do 20 mm, a široko 5 do 11 mm. Smeđe je boje, posuto crnkastim prahom. Jezgra semenki su jestiva, a koriste se i za dobijanje jestivog ulja. Veću količinu šišarki razvija tek nakon 15-ak godina.
Semenke se teško se oslobađaju iz šišarke. Semenke s ljuskom odstranjuju se ručno ili mehanički. Pinjole su izuzetnog ukusa, koji podseča na ukus badema, ali intenzivnije arome. Kremasto beli mezokarp ima lagani mlečni ukus.
Semenke se teško se oslobađaju iz šišarke. Semenke s ljuskom odstranjuju se ručno ili mehanički. Pinjole su izuzetnog ukusa, koji podseča na ukus badema, ali intenzivnije arome. Kremasto beli mezokarp ima lagani mlečni ukus.
Stanište
Ovaj bor nastanjuje kserotermna staništa mediteranske zone zimzelene vegetacije. Može se javljati pojedinačno ili u manjim kolonijama.
Sastav
Pinjoli sadrže najviše proteina čak 31%. Izuzetan je izvor proteina, esencijalnim masnim kiselinama i aminokiselinama. Zelena ljuska je bogata vitaminima i antioksidantima. Pinjoli sadrže veliku količinu masti.
Lekovitost
Pinjoli zbog velikog sadržaja nezasićenih masti korisni su u prevenciji bolesti krvnih sudova i u snižavanju LDL holestrerola.Nezasićene masne kiseline snažno deluju na smanjenje hipertenzije. Pinjoli se primenjuju kao lekovito sredstvo protiv uznemirenosti, kod poremećaja rada bubrega, mokraćnog mehura, probavnog sistema i tuberkuloze.
Upotreba
Pinjoli su idealan dodatak za različite salate, testenine, kobasice, kolače. Dodaju se kuvanom povrću i pirinču, ali i kao dodatak kod pripreme omleta, riba i mesnih jela, naročito divljači.
U Egiptu pinjoli se mešaju sa spanaćom, dok je na Srednjem istoku poznat sos Taratar u kojem se popečeni pinjoli kombinuju sa hlebom, belim lukom, mlekom i maslinovim uljem kako bi se dobila kremasta masa. Neizostavni je dodatak za poznati hladni sos Pesto Genovese.
Pinjoli se mogu jesti sveži ili lagano prepečeni, slani ili neslani kao i kikiriki. Posebna pažnja se mora obratiti načinu čuvanja pinjola, jer vrlo lako užegnu zbog velike količine masti, koju sadrže. Potrebno ih je čuvati u frižideru, ali ne više od sedam dana.
U Egiptu pinjoli se mešaju sa spanaćom, dok je na Srednjem istoku poznat sos Taratar u kojem se popečeni pinjoli kombinuju sa hlebom, belim lukom, mlekom i maslinovim uljem kako bi se dobila kremasta masa. Neizostavni je dodatak za poznati hladni sos Pesto Genovese.
Pinjoli se mogu jesti sveži ili lagano prepečeni, slani ili neslani kao i kikiriki. Posebna pažnja se mora obratiti načinu čuvanja pinjola, jer vrlo lako užegnu zbog velike količine masti, koju sadrže. Potrebno ih je čuvati u frižideru, ali ne više od sedam dana.
Нема коментара:
Постави коментар