Bosiljak je medju Italijankama bio popularna i cesto koriscena biljka i to ne samo u kulinarstvu. Udate Italijanke su bosiljak nosile na glavi, a neudate za pojasom - jer je u njihovoj zemlji označavao čestitost i devičanstvo. Verovalo se da priziva i donosi ljubav, pa se zove i "Bacia Nikola" ("Poljubi me, Nikola), a dame su ga stavljale u prozore kao znak ljubavnicima da mogu
slobodno doći kod njih. Danas znamo da bosiljak u manjim dozama ima umirujuce, a uzet u vecim kolicinama ima razdrazljivo dejstvo na organizam. Mozda i ljubavno?
Na nekim drugim mestima i drzavama, bosiljak je značio besmrtnost, bozju silu, žalost i tugu. Kod nas se vekovima smatra svetom biljkom i simbolom zenske ljubavi, Upotrebljavan je i u verskim obredima, ali i u gatanjima: "Ako neka devojka želi da zna za koga će se udati, treba da uveče uoči Bogojavljenja uzme dva, tri struka bosiljka i odnese ih na reku. Svaki struk treba da nameni nekom momku i pobode ga u zemlju. Na kojem struku ujutru bude inja, za tog momka će se udati; ako inja nema ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako ima inja na svim strukovima - devojka će biti u situaciji da može da bira." (Srpski etnografski zbornik)
Нема коментара:
Постави коментар